Znate one naporne dane, kad se budite na silu, nenaspavani, uz treći alarm, pa već kasnite, spremate se što brže možete, navlačite rasparene čarape, vičete na decu da požure, kasnite svuda, zaglavite se u saobraćajnoj gužvi…

Na poslu ste pretrpani obavezama, šef viče, kolege su neprijatne, mušterije nestrpljive… Onda žurite po decu i kući, gde vas čeka još gomila obaveza, obroci koje treba spremiti, sudovi i beskrajne gomile veša koje čekaju da budu oprane…

Svi su tu sa bezbrojnim zahtevima, i svi od vas svašta očekuju. Osećate nelagodnost, napetost, nervozu,umor… Nemate dovoljno snage i energije da se izborite sa svim tim. Možda vam i imunitet opada, pa se često razbolite i prinuđeni ste da stanete…

Sve ovo nam je svima vrlo poznato. Bilo da nervozno iščekujete kontorlni ili ispitni rok, radite, ostajete kod kuće sa decom, ili imate neke druge obaveze. Stres nikoga ne zaobilazi, samo može u različitoj meri biti prisutan.

Naš um sve ove situacije registruje kao pretnju, potencijlnu opasnost, i priprema nas da reagujemo. Zato naše telo dolazi u stanje spremno za borbu ili beg. Luče se hormoni stresa, mišići su napeti, srce brže lupa kako bi nas snabdelo krvlju, dišemo intenzivnije kako bismo se snabdeli dodatnim kiseonikom. Ako stres dugo traje, počinjemo i da unosimo više hrane kako bismo imali više energije, a kako je ne trošimo na borbu niti bežanje, gomilamo višak telesne mase.

Sve ovo događa se zato što je naš mozak ove sisteme opstanka stvorio jako davno. Na primer, ako bi naše pretke napala divlja zver, bilo je od životne važnosti da brzo pobegnu ili se vešto bore. Civilizacija je od tada mnogo napredovala, ali su ovi primitivni sistemi ostali isti. Izvori stresa su se, doduše, promenili, pa se često pitamo zašto imamo osećaj da smo u opasnosti iako nas ništa ne ugrožava.

Iako je uobičajena i svesprisutna pojava, stres je štetan po naše zdravlje, posebno ako je hroničan ili dugotrajan. Jedan je od uzročnika (a mnogi bi rekli i glavni uzrok) mnogih bolesti.

Zbog svega što radi u našem telu, stres ga iscrpljuje. Kada ste dugo izloženi stresu, to je kao da imate stalno otvoreno desetak aplikacija na telefonu koje mu troše bateriju. Isto je i sa našim telom – pod stresom će mu vrlo brzo trebati dopuna – odmor, relaksacija, zdrava hrana, kako bi normalno funkcionisalo. Ako mu to ne omogućite, ili stres ne prestaje i ne smanjuje se, naneće mu trajnu štetu. Tako je stres među najvažnijim faktorima za pad imuniteta, nastanak kardiovaskularnih oboljenja, malignih bolesti, neuroloških, i svih ostalih.

Može li stres da ubije?

Ako ste pod stresom stalno, ili vrlo često, i ne pronađete načine da sa tim izađete na kraj, najverovatnije možete da očekujete da Vaše telo razvije bolest. A mnoge od njih mogu biti teško izlečive. Svakako je mnogo mudrije da se na vreme pozabavite strategijama da se izborite sa stresom.

Ima li leka?

Iako ne možemo u potpunosti da izbegnemo stres – odemo na pusto ostrvo da zauvek ispijamo koktele pod palmom, postoji mnogo toga što možemo da učinimo. Možemo da smanjimo količinu stresa kom smo izloženi, da pronađemo efikasne strategije da se sa njim izborimo, I da ga ne taložimo.

Svakodnevni stres u umerenim dozama, koji odmah potom efikasno savladamo, neće učiniti ništa nažao našem zdravlju. Nasuprot tome, onaj dugotrajni koji se nagomilava i nikad ne biva otpušten, pravi je otrov u telu i umu.

Evo predloga šta sve možete da učinite po tom pitanju i sačuvate svoje zdravlje i ravnotežu.

• Odredite prioritete.

Razmislite o tome šta Vam je u životu zaista važno. Bez čega ne biste mogli da zamislite život, šta je to što mu daje najviše smisla? Napravite listu od četiri-pet stvari koje su Vam najvažnije. Nadalje, kad se nađete usituaciji koja Vam unosi stres, zapitajte se da li je to na Vašoj listi prioriteta. Ako jeste, zaista je bitno. Ukoliko, pak, nije – opustite se, nije vredno nerviranja ni napetosti.

Takođe, može biti korisno da situaciju sagledate iz drugačije vremenske perspektive. Zapitajte se – hoće li mi ovo biti važno za godinu dana? A za pet godina? Ako će biti, zaista je bitno. A ako se toga za par meseci nećete ni sećati, ne trošite energiju uzalud.

• Smanjite negativne sadržaje

Mnogo nas je toliko oguglalo na loše vesti, da čak i ne primećujemo koliko smo njima preplavljeni. Možda toga niste ni svesni, ali sve to utiče na Vaše raspoloženje, duševni mir, i stres kom ste izloženi. Uznemirujuće vesti, pune panike i zastrašivanja, jezive scene u filmovima, bombastični naslovi u novinama o katastrofama svih vrsta, društvene mreže preplavljene negativnim sadržajima – sve se to računa.

Vaša podsvest ne pravi razliku da li je to “samo neka priča” ili se upravo Vama događa. I zato se Vaše telo sprema za borbu ili beg. Ako biste samo isključili ovakve sadržaje iz svog života na svega par dana, primetili biste ogromnu razliku i postali svesni koliki uticaj imaju. Možda poželite da ih nikad ponovo ne uključite. Ne kažem da morate da primenite ovako radikalno rešenje, ali probajte da smanjite izloženost negativnim sadržajima koliko je u Vašoj moći.

• Okrenite se sebi

Nešto se dogodi, Vi se iznervirate. Sukob na poslu – Vi ste pod stresom. Neko je bio neljubazan – Vi ste ponovo uznemireni. Dete je dobilo lošu ocenu – Vi ste, pogađate, ponovo iznervirani. Zvuči poznato?

Okrenite se, za promenu, sebi. Umesto da Vas svi događaji nasumično bacaju tamo-amo i da odskačete kao loptica, zastanite i okrenite pogled ka unutra. Umesto da dižete buku u sebi i oko sebe, zapitajte se “Zašto me ovo uznemirava?” Potražite odgovore u sebi i poradite na njima. To je jedini način da pronađete duševni mir i postanete otporniji na stres.

• Naučite tehnike relaksacije:

• disanje

Kada ste pod stresom, disanje postaje brže i pliće. Forsiranje dubokog disanja, suprotno uvreženom mišljenju, neće pomoći. Čak može i da pogorša problem. Umesto toga, kad osetite da ste napeti, fokusirajte se na mirno, sporo disanje. Udišite lagano, na nos, brojeći do tri. Zatim polako izdišite, na nos ili usta, brojeći do četiri. Sa svakim izdahom pokušajte da što više opustite celo telo. Takođe, možete zamišljati kako udišete belu, lekovitu svetlost, a izdišete svu napetost.

• opuštanje mišića

Kada smo pod stresom, naši mišići su napeti. Možda nista ni svesni koliko, dok ih namerno ne opustite. Umete li da opustite mišiće? Kad to učinite, mozak dobija signal da ste opušteni, što za njega znači da je sve u redu. Tada ni on nema razloga da bude pod stresom i dalje priprema telo za beg.

Probajte da opustite celo telo, deo po deo, počev od stopala, do temena. Možete prvo maksimalno zategnuti određeni mišić, pa ga onda opustiti. Kada tako opustite celo telo, osetićete neverovatno olakšanje i shvatićete koliko ste inače napeti. A najbolje od svega je što ćete naučiti da se opustite i moći ćete to da primenite kad god ste pod stresom.

• vođena meditacija

Iako pomalo egzotično i budistički zvuči, meditacija nije ništa drugo do smirivanje uma i opuštanje. Blagodeti od nje su mnoge, a posebno je efikasna u smanjivanju stresa. Naprosto zato što tako učimo da ignorišemo misli koje nas uznemiravaju.

Zato probajte da na kratko usmerite pažnju isključivo na svoje disanje i zanemarite sve misli koje Vam nailaze. Vođene meditacije koje možete pronaći na internetu su odlične za početnike u opuštanju.

• masaža

Masaža opušta telo i na tom principu pomaže otklanjanju stresa. Samo što ovde ne morate sami opuštati mišić po mišić, već prepuštate to drugome. Priuštite sebi relaks masažu s vremena na vreme i bićete osveženi za nove izazove.

• spa i aromaterapija

Isto je i sa ovim zadovoljstvima. Mirisi takođe imaju moć da opuštaju, poput mirisa lavande. Zato su mirišljave kupke, štapići, sveće i etarska ulja odlični da sebi napravite male anti-stres rituale.

• Izađite napolje

Čovek je vremenom stvorio sebi sve što je potrebno za maksimalnu udobnost u zatvorenom prostoru. Ali u određenom trenutku, upotreba je prerasla u zloupotrebu, pa smo dobili generacije zatvorenog prostora koje su u stanju da danima ne izađu na čist vazduh. Ma koliko se udobnim činio ovakav život, on to zapravo nije. Nije zdrav i nije prirodan. I takođe doprinosi stresu, a da toga često nismo ni svesni.

Zato, kako biste savladali stres, a i iz mnogih drugih razloga, svakog dana provedite određeno vreme napolju. To će vas garantovano opustiti. Možete da šetate, bavite se sportom, ili prosto uživate u pauzi na suncu. Hormoni stresa će se razići, drugi hormoni, odgovorni za sreću, probuditi, a Vi ćete biti opušteniji i zadovoljniji. Pokušajte da provodite što više vremena u prirodi, makar na nedeljnom nivou – negde u zelenilu, pored vode, šume, ili parka.

• Krećite se

Kada je telo spremno za borbu ili beg, upravo to je ono što mu najviše prija. Omogućite mu da istroši tu pripremljenu energiju i uzbuđenje tako što ćete se kretati. Tako ćete uživati u višestrukoj koristi – osloboditi se stresa, podići nivo zadovoljstva, i uz to oblikovati telo. Odaberite aktivnost koja Vam najviše prija, u intenzitetu koji odgovara Vašim mogućnostima. To može biti neki grupni sport, vežbanje u teretani, aerobni trening, plivanje, trčanje, pa čak i lagana šetnja.

• Družite se

Okružite se isključivo pozitivnim ljudima, čije društvo Vam prija, i viđajte se redovno. Odlazak na pecanje ili gledanje utakmice sa prijateljima, šoping ili kafa sa drugaricama – odlični su ventili za otpuštanje stresa.

• Čitajte, pronađite hobi ili se bavite umetnošću

Iako se u našem užurbanom svetu hobi i dokolica često smatraju traćenjem vremena, oni to nikako nisu. Hobi vam omogućava da se na određeno vreme isključite iz svakodnevice i sa punom pažnjom usredsredite na nešto što Vam prija. Takav je slučaj sa čitanjem, ali i sa drugim hobijima.

Jedino bitno je da uživate u tome i da Vam zaokuplja pažnju u potpunosti. Sve vrste umetnosti i uradi sam kreativnih projekata su odlične, a dodatni bonus je što Vam pružaju i mogućnost za lično, umetničko izražavanje. Ma koliko zanemareno bilo, to nam je takođe svima potrebno.

• Igrajte se

Ovo je još jedan potcenjeni oblik hrane za dušu. A duša koja je izgladnjena pati i teško podnosi stres. Iako smo odrasli, igra nam je i dalje svima potrebna. Zato se što više igrajte sa decom, svojom ili tuđom, tako ćete se najbolje podsetiti kako se to radi. Ako imate ljubimca, igrajte se sa njim. U tome ćete svi uživati. Stres često nastaje upravo onda kada u svim oblastima života zaboravimo da se bar malo igramo.

• Uneozbiljite se

Koliko puta ste tokom odrastanja čuli “Uozbilji se! Zašto si neozbiljan! Život je ozbiljna stvar”? E, ja Vam sad od srca savetujem – uneozbiljite se. Stres čuči u shvatanju svega preozbiljno. Olabavite uzde kojima ste zauzdali i sebe i život s namerom da sve kontrolišete. Opustite se i uživajte u malim stvarima, život će se ionako sam pobrinuti za one velike.

Odaberite šta bi Vam od ovih načina najviše prijalo i uključite metode za otpuštanje stresa u svoj raspored.

Ako ipak ništa od svega ovoga ne pomaže, dobro bi bilo da potražite pomoć stručnjaka. Psihijatar ili psiholog mogu Vas naučiti efikasnim tehnikama za kontrolu i suzbijanje stresa, koje će biti primerene za Vas.

Ukoliko koreni Vašeg stresa leže dublje, psihoterapija može biti pravi način da se do njih dođe.

Pored toga, postoje i lekovi, kako farmakološki, tako i prirodni, koji pomažu ublažavanju stresa i njegovih štetnih efekata.

Ma šta od svega ovoga odaberete i primenite, samostalno ili uz stručnu pomoć, odgovornost svakako ostaje na Vama – da sebe zaštitite od dugotrajnog stresa i da pronađete konstruktivne načine da se sa njim nosite.