Dok je u svetu savršeno normalno imati svog psihoterapeuta i odlazak na terapiju smatra se uobičajenom mentalnom higijenom, kod nas stvari još uvek stoje malo drugačije.

Kad zub zaboli, trk kod zubara. Kad koji drugi organ zaškripi, pravac kod specijaliste. A kada duša pati ili um negde zastaje uz poteškoće – ćuti i trpi.

Zašto?

Nisam lud da idem kod psihijatra.

Česta zabluda u našem narodu je da samo ljudi sa teškim psihičkim poremećajima treba da idu kod psihijatra. Istina je, zapravo, daleko od toga. Poseta psihijatru može vam pomoći da rešite obične životne probleme sa kojima se svi u nekom trenutku života susreću. Može vam pomoći da sagledate situacije iz drugog ugla i pronađete efikasnije načine ponašanja.

Ako imate problema sa spavanjem, uznemireni ste, često zabrinuti i uplašeni, predugo žalite ili ste tužni bez nekog posebnog razloga, ili se naprosto ne osećate dobro, psihijatar vam može ponuditi rešenje. Mnogi problemi se lakše prevaziđu i konstruktivnije reše, i mnoge nevolje se mogu izbeći tako što se na vreme posveti pažnja psihičkom zdravlju.

Iako vam psihijatar može pomoći ako imate ozbiljnih psihičkih problema, ne morate imati priviđenja da biste mu se obratili. On vam takođe može pružiti podršku u izazovnim životnim periodima, koja nam je svima dragocena.

Šta će svet da kaže? Šta će misliti okolina? Hoće li me izbegavati?

Ljudi često brinu hoće li okolina imati razumevanja za njihove probleme i traženje pomoći od stručnjaka. Činjenica je da ponekad ljudi iz neznanja stigmatizuju i izbegavaju one koji imaju mentalnih problema. Ovde su na delu predrasude i bitno je prevazići ih.

Ako vas muči šta će drugi misliti o vama ako potražite stručnu pomoć, razmislite o ovome: ako se ne osećate dobro, a pomoć postoji, zaista je glupo da je ne potražite. Ti “drugi” neće živeti vaš život umesto vas. Niti će iko potražiti pomoć umesto vas. Da li je zaista mišljenje drugih ljudi bitnije od vašeg zdravlja i dobrobiti? Preuzmite u svoje ruke odgovornost za sopstveno dobro. Potražiti pomoć stručnjaka je najkorisnija i najbolja stvar koju možete da uradite za sebe.

Ukoliko se dvoumite, neka to bude prvi korak na vašem putu ličnog razvoja – preuzmite odgovornost, potražite rešenje na pravom mestu i zanemarite brigu šta će drugi o tome misliti. Uostalom, kada budu svedočili vašoj promeni, poželeće isto, i verovatno zatražiti savet od vas.

On će da mi kaže šta ja da radim!

Ako ne volite da slušate druge, ne brinite, psihijatar nije tu da vam soli pamet. Zapravo, ne nadajte se gotovim rešenjima. Terapeut nije tu da vam ponudi gotova rešenja, već da vam pomogne da sami pronađete ono koje je najbolje za vas.

Imam ja s kim da pričam, nisam neki samotnjak.

Naravno, lepo je imati podršku porodice i prijatelja. Neke probleme čovek može da reši sam, neke lakše prevaziđe zahvaljujući savetima i pomoći bližnjih. Za neke mu je, pak, potrebna pomoć stručnjaka. To je razumljivo s obzirom na to da prijatelji i porodica, i pored sve dobre volje, ipak nisu stručni za psihološku podršku, ne mogu vašu situaciju da sagledaju potpuno objektivno, i često nemaju rešenje za vaše probleme. Ako nastavite da sa njima delite svoje brige, lako se može dogoditi da ih bespotrebno opterećujete i da vaš odnos zbog toga trpi.

Zbog svih ovih predrasuda, neznanja i straha od osude, ljudi često pate u tišini, izolovani, i provode mučno život lišen radosti, iako za njihov problem često postoji provereno i efikasno rešenje. Dovoljno je obratiti se pravoj osobi i započeti put ka novom, kvalitetnijem i srećnijem životu.