Svima nam se u životu neminovno dešavaju kako lepe, tako i manje lepe stvari. Neprilike, padovi i ružni periodi sastavni su deo života i ne možemo ih izbeći.

Ali ono što je u potpunosti u našim rukama jeste način na koji gledamo na događaje.

Koliko puta Vam se dogodilo nešto što je prilično uzdrmalo, ako ne i porušilo Vaš tadašnji svet? A ipak je posle sve došlo na svoje mesto. Izašli ste iz toga snažniji, bogatiji za jedno iskustvo, i izgradili nešto još bolje i čvršće.

Kad naiđu kiše, izbor je, kao i uvek na vama – pokisnuti do gole kože ili igrati na kiši.

Možete ostati u ulozi žrtve i jadikovati. “Zašto se to dogodilo? I zašto baš meni? Čime sam to zaslužio? Ko je kriv za ovo, neko mora biti kriv!” i tako u nedogled. Što se čvršće držite uloge žrtve, duže ćete se vrteti u ovom krugu i osećati prilično loše.

Ako, nasuprot tome, odaberete da drugačije gledate na nedaće, videćete u njima izazov da nešto preduzmete, priliku da raščistite prostor za dobre stvari koje tek treba da dođu, priliku za lični rast. Umesto da očajavate, zadržaćete fokus na dobrom koje će i ta neprilika doneti.

Svakako se nećete radovati nemilim događajima, ali naredni put kad Vam se bude dogodilo nešto što ne želite, setite se da je objektiv u Vašim rukama – na šta ćete usmeriti fokus, zavisi samo od Vas. Zato pokušajte da neprilike posmatrate kao prilike za lični razvoj. I zapitajte se uvek “Šta iz ovoga mogu da naučim? Šta još mogu da učinim da se ovo ne ponovi?”

Naposletku, svaka savladana neprilika jača naše samopouzdanje jer znamo da možemo da se nosimo sa svime što nam život donese.